Jutro jebilo prohladno ,umor je prolazio njegovim telom, ali to nije bilo vazno.Upisao je u knjigu svoje ime i vreme odlaska. Bilo je tek sest sati a bolnica je radila od osam. Vec je smislio kakoda ubije vreme do trenutka kada ce ih videti.
- Ernesto gotovo za danas – dobacio mu je cuvar, osmehujuci se, ali to je normalno, svi mu se smeskaju vec dva dana- Kako je gospodja, kada izlazi ?
- Sutra uvece, bas sada idem da ih vidim – prosto kao da se hvalio, zeleo je svima da kaze, zeleo je svi da znaju da je dobio dete .
– Nego reci mi , jel sincina – nastavio je cuvar da se kezi -jel sve kako treba ? -
- Nije sin , devojcica je, zdrava je – Cuvar je odma skinuo kez sa lica– Aha , pa dobro , bitno je da je zdravo- ponasao se kao dag a tesi , Ernestoje samo klimnuo glavom i izasao na kapiju. Nerviralo ga je to sto svi imaju neku dozu razocarenje kada cuju da je devojcica. Nejmu to nije bilo bitno, toje bila njegova devojcica i on ju je vec sada voleo vise od sebe samoga. Na putu ka bolnici je svratio u pekaru da jede a i da malo ubije vreme, sedeo je dugo u pekari i prelistavao novine. Nije procitao ni jednu jedinu vest, nije se mogao skoncentrisati. Razmisljao je samo o svojoj devojcici. Krenuo je ka bolnici, svratio je jos i do marketa da kupi neko voce za zenu. Ispred bolnice je stigao oko petnaest do osam, poseta je bila tek od deset ali je on preko prijatelja nasao neku vezu da udje cim se bolnica otvori. Nije mogao da ceka jos dva sata. Tih petnaest minuta je trajalo vecnost u Ernestovoj glavi. Konacno je prosla ta vecnost i telefon je zazvonio. To je bio znak da treba da udje. Prozujao je kroz hodnike kao u transu, cak je nesto i razgovarao sa setrom koja ga je uvela ali nije imao pojma o cemu. Kroz vrata sobe je ugledao Mari i zatrcao se kao dete, pao joj je u zagrljaj. Mari se kikotala , pokusavala je da ga ubedi da mora normalno da se ponasa. On nije Mario za druge ljude, zeleo je samo da je ljubi.
– Ama covece pa nemoj lezati na njoj, zena se tek porodila – pisnula je setra, koja ga je uvela, tik iznad njegoveglave- pusti je da dise – Ernesto se malo povratio i seo na stolicu .
-Ostavljam vas sada same da se ispricate – nastavila je setra – alimoras mi obecati da je neces zaskakivati opet .–Ne brini, izboricu se sa njim – odgovorila je Mari umesto muza. Sestra je izasla i u sobi je nekoliko narednih sekundi vladala tisina. Sedeli su, gledali jedno u drugo bez reci. – Kupio sam ti neko voce – Ernesto je prviprekinuo tisinu – gde da ga stavim ? -
- Ostavi ga tu na sto , nisi trebao uzimati nista, imam vec deset kila voca –U Ernestovim ocima njegova zena nikada nije bila lepsa, sijala je nekom uzasnom lepotom, osecao se kao da je prvi put vidi. Cak nije znao ni sta da kaze, bio je sav zbunjen.
- Ma sta ti je, sta si se sav ukipio – primetila je Mari njegovu zbunjenost – Ne znam, sav sam nesto …. ne znam ni sta sam, ne umem da objasnim kako se osecam . – Ernesto je hodao levo desno po prostoriji –Ne znam cak ni sta da ti kazem – Mari se nasmejala- Pa mogao bi da me pitas kako sam, kako je beba,koliko je teska i tako nesto za pocetak- Ernesto je skocio kao oparen– Da , kako si ? – osecao se krivim stonista nije pitao – kako je mala ? -
- Sve je dobro , ja se osecam malo izmoreno ali sam presrecna, a beba je zdrava i ogromna je – sirila je ruke da bi docarala svom muzu koliko je velika beba – dugacka je pedesetdevet santimetara i ima tri kilogama i petsto grama – Beba je sada spavala pa Ernesto nije mogao da je vidi, sestra ga je odvela samo do sobe gde su sve bebe , pokazala mu je neki udaljeni krevetac,nije cak uspeo ni da vidi koji je krevetac a kamoli nesto u njemu. Kada sevratio kod zene u sobu dugo su pricali o planovima u buducnosti. Hteli su da uzmu stan u gradu, da zajednicki podignu kredit. Nisu mogli vise dastanuju u onoj maloj kucici, ne sada kada imaju dete. Posle je Ernesto prepricavao kako je ko reagovao kada su javili da se Mari porodila, pricao joj je kako se baba napila od dve casice konjaka i zaspala za stolom a onda su se neko vreme ljubili. Sestra jeusla u sobu i prekinula ih
– Pa zar ja tebi nisam rekla da je ostavis na miru –salila se setra –a i ti mala,vidim koliko umes da se odbranis- svo troje su poceli da se smeju – Veme ja da podjes, vec je pola dva, bojim se da ce mi praviti problem –Ernesto nije mogao da veruje da je pola dva, imao jeutisak da je tu tek pola stata. – Sutra je vodi kuci pa se ljubite koliko hocete – nastavila je sestra ali njemu vise nije bilo smesno, osecao se lose zato sto je morao da ide. Nevoljno je ustao sa stolice i krenuo – Vidimo se sutra – dobacio je Ernesto izlazeci , Mari je samo namignula i poslala mu poljubac. Pozdravio se sa sestrom , zahvalio joj se sto ga je pustila u bolnicu. Morao je da ode jos da se vidi sa drugom, da se dogovore za veceras.Trebalo je da proslave rodjenje njegove cerke. Nije zeleo da ide autobusom,oducio je da proseta. Bio je presrecan, nikada se tako nije osecao u zivotu.Jedva je cekao da zagrli svoju cerkicu, da je drzi u rukama. Pocela je da promice sitna kisa. Stigao je do do govorenog mesta sa deset minuta zakasnjenja,protrcao je kroz sastanak sa drugom, nesto su se kao dogovorili. Ernestu jeostalo toliko vremena da stigne do one zabiti, istusira se, pojede nesto i krene nazad na veceru sa prijateljima. To vreme je protraclo pored njega,motao se po kuci i vec je bilo osam sati. Stajao je u kupatilu i parfemisao se, za deset minuta je trebalo da krene. U tom trenutku je neko zakucao navrata. Ernesto je prisao ocekujuci gazdaricu koj kuka za kiriju, ali je umestonje na vratima stajala neka mlada devojka u beloj haljini sa kratkom crnom kosom…..
Stajalaje na stanici, samo sto je ugasila svoju proslu cigaretu. Krupne kapi kise sujoj padale po licu ali ona nije marila za to. Gledala je odsjaj na vlaznom asfaltu i kaplice koj se bezbrizno igraju u bari . Na prvi pogled je izgledalasasvim obicno , imala je dugu belu haljinu i jako krtaku kosu, ljudi su prolazili pored nje, nisu je ni primecivali . Posmatrala je sve oko sebe sa ogromnom kolicinom hladnoce . Autobus je stigao na stanicu i ona je usla ,odmerila je ispod oka sva sedista , graciozno se krecuci kroz autobus . Sediste do prozoraje izgledalo primamljivo zato sto je odatle mogla da gleda kapi kise koje klize niz staklo,ali ipak nije sela. Odlucila je da stoji . Autobus se klatio a vremeje prolazilo sporo . Posle duge i naporne voznje izasla je na blatnjavoj stanici negde na periferiji grada. Nije znala gde se nalazi niti gde ide, samoje pratila svoj osecaj koji je uvek nepogresivo vodio na pravo mesto. Ovoga puta uveo ju je u neko malo,zapusteno dvoristance . Krs je bio razbacan svuda, u samom dnu dvorista jeprimetila neki crveni auto, marku nije znala . Nju stvari nisu zanimale, to nije bio njen posao. Prisla je i po ko zna koji put zakucala na nepoznata vrata.
-Izvolite ?- Otvorio je mladic, za razliku od dvorista bio je sredjen i ugledjen, kao da se tek spremio za neki izlazak. –Dobro vece - elegantno ga je zaobisla i usla u prostoriju. On je stajao zatecen, nije mu bilo jasno sta se dogadja – mladi ste. - nastavila je - Mada nije redak slucaj da se takve stvari dogadjaju mladim ljudima– govorila je tihim i neznim glasom. Mladic je postajo sve nervozniji i nervozniji dok je ona setala kroz sobu i razgledala
- Ma ko ste vi !? – progundjao je je
-Hm.. polako ,ima vrmena – ponasala se kao da poseduje sve u prostoriji –upznacemo se , verujte mi- Prisla je jednoj staroj fotelji i sela .Mladic je znatno promenio ponasanje, nije znao zasto ali osecao se kao da je pod njenom kontrolom, kao hipnotisan je krenuo za njom i seo preko puta . –Nista ne razumem, nista mi nije jasno ?- mrmljao je a vilica mu je cvokotala odstraha. Bio je duplo veci od nje ali je i dalje osecao ogroman strah koji mu je prolazio celim telom. Pogledala ga je sa smeskom na licu – Ni meni , ja samoradim ono sto mi je receno – Izvadila je cigarete iz dzepa, pogledaala gaznacajno i nastavila- a sada , zasto i kako to vec moras nekog drugog da pitas.- Zapalila je cigaretu i dim se rasirio prostorijom ,mladic je osetio uzasan umor , zatvorio je oci na sekund. Kada ih je otvorio video je da ona gasi cigaretu koju je tek upalila . – Ajmo, vreme je da krenemo – lagano je ustala i krenula ka vratima . On je krenuo za njom - Okreni se - govorila je pokazujuci glavom na fotelju. Kada se okrenuo shvatio je da njegovo bezivotnotelo i dalje lezi u fotelji .
