Nežna, svetla kap tempere je kanula na komad tamnocrvenog mesa.
Počela je da klizi kroz reke cevenila i širi se svuda.
Svakim trenutkom svog postojanja, bila je sve veća i veca, dok nije ispunila iposlednji kutak.
Jedna kap je promenila sve.
Od vazduha napravila nešto što jagodice mogu da dodirnu.
Posadila bandere na svakom koraku.
Pocepala prošlost i strah, skinula masku i na onome što je nasla ispod nactrtala neizbrisivu krivu liniju.
Samo ona je bila potrebna da besmislu da razlog za postojanje .
Par pravilno oblikovanih stopala rasutih u pesku, dve rupice na kraju jednog osmeha i sjaj koji preliva zenice .
Maštarija večitog dčaka, miluje njegove prste i tiho mu šapuce na uvo.
Lagano se kotrlja njegovim telom i para sva čula.
Prosto, neočekivano je ušetala i sa par slova zauzela sve što je ikada smatrao svojim.
Sve te male igračkice koje je nosio po džepovima, sve te ceduljice koje je lepio svuda, pretvorile su se u dva sjajna oka.
Sada nema ništa više osim njih.
Sada mu ništa više nije ni potrebno.
